Судбина и Душанић

Боца

Боца, боде, пази!

Јучерашњи 13. новембар је почео ни мало охрабрујуће… Велики дио мојих скица и радова, посебно историјских записа – оних које још нисам био депоновао – је неповратно изгубљен. Наиме, неидентификована хакерска група из Мајамија (САД) је у потпуности преузела контролу, не само над мојом електронском поштом, већ над цијелим компјутером. Успјели су да преузму и дешифрују све „кључеве“ за разне банке података. Мој компјутер је буквално постао једна обична, неупотребљива конзерва. Не бих о томе, како сам се осјећао и како се још увијек осјећам… Већ извјесно вријеме, због болести, компјутер ми је једини „прозор у свијет“. Сатима сам спашавао што се спасити може, контактирао Microsoft Corporation, разне фирме и платформе…
     Видети више: Снажно пулсирање
                        још: http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2012/11/blog-post_14.html
____________
Варају нас…
варају нас предсједнички кандидати
варају нас посланици и раднички синдикати
варају нас банкари и љекари
варају нас глобалисти
варају нас новинари и невладини активисти
варају нас представници страних сила
варају нас родољуби, с говорима о слободи и о части
варају нас у кафани, продавници и пекари
варају нас на пијаци, кад нам мјере теглу масти
варају нас дјеца драга, умиљато, с пуно страсти
варају нас снови наши, чим освану нови дани
варају нас… е па нека, навикли смо, доста више
сви нас силни напустише, преварише
а најтеже што нас снађе, што нам душе тешко рани
нису замке, нису варке, туђе крађе
памћење нас изневјери, па варамо себе сами
___________________________________________
И доћи ће твоје пјесничко вријеме
Једном кад постанеш стварно пјесник
кад те сви у народу буду знали
и из даљине махали и отпоздрављали
Једном кад ти тепихе буду простирали
позивали на свечане пријеме и балове
и скупоцјеним кавијаром кљукали
Једном кад будеш велик као планина
кад те предсједник загрли и хвали
и у тебе гледа као у оца брата сина
Једном кад не мораш срицати риме
кад их од тебе више нико и не очекује
јер си постао глас нације и имаш име
Једном кад…
А док се то не деси ти бираш ријечи
умилне и горде из старославних књига
и не даш ником да те на путу спријечи
А док се то не деси испред себе крчиш
разбацујеш десно и лијево па и у јаме
јер ти свом пјесничком звању трчиш
А док се то не деси…
Призор из Србије, жалосно, Зуква,

Призор из Србије, жалосно, Зуква, могућа локација МНР

 

ЛеЗ 0003690 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s