Martin Auer: Zufall / Мартин Ауер: Случајност

Zufall
Wenn statt mir jemand anderer
auf die Welt gekommen wär,
vielleicht meine Schwester
oder mein Bruder
oder irgendein fremdes, blödes Luder –
wie wär die Welt dann, ohne mich?
Und wo wäre denn dann ich?
Und würd mich irgendwer vermissen?
Es tät ja keiner von mir wissen.
Statt mir wäre hier ein ganz anderes Kind,
würde bei meinen Eltern leben –
und hätte mein ganzes Spielzeug im Spind.
Ja, sie hätten ihm sogar meinen Namen gegeben!

Martin Auer
Случајност
Да је неко други умјесто мене
на свијет дошао,
можда моја сестра
или мој брат
или било које туђе, луцкасто створење –
какав би онда свијет био, без мене?
И гдје би онда било мене?
И да ли бих икоме недостајао?
О мени нико ништа не би ни знао.
Умјесто мене овдје би, неко сасвим друго дијете било,
оно би с мојим родитељима становало –
и у ормару све моје играчке посједовало.
Да, чак би се и мојим именом звало!

Мартин Ауер
(препјевао: Мирослав Б. Душанић)
___________

Nicanor Parra: El Hombre Imaginario

El hombre imaginario
El hombre imaginario
vive en una mansión imaginaria
rodeada de árboles imaginarios
a la orilla de un río imaginario
De los muros que son imaginarios
penden antiguos cuadros imaginarios
irreparables grietas imaginarias
que representan hechos imaginarios
ocurridos en mundos imaginarios
en lugares y tiempos imaginarios
Todas las tardes tardes imaginarias
sube las escaleras imaginarias
y se asoma al balcón imaginario
a mirar el paisaje imaginario
que consiste en un valle imaginario
circundado de cerros imaginarios
Sombras imaginarias
vienen por el camino imaginario
entonando canciones imaginarias
a la muerte del sol imaginario
Y en las noches de luna imaginaria
sueña con la mujer imaginaria
que le brindó su amor imaginario
vuelve a sentir ese mismo dolor
ese mismo placer imaginario
y vuelve a palpitar
el corazón del hombre imaginario.
Човјек измишљен
Човјек измишљен
живи у вили измишљеној
окруженој дрвећем измишљеним
на обали ријеке измишљене
Са зидова измишљених
висе античке слике измишљене
непоправљиве пукотине измишљене
представљају догађаје измишљене
који су се десили у свјетовима измишљеним
мјеста и времена измишљених
Сваког послијеподнева измишљеног
пење се степеништем измишљеним
на балкон са видиком измишљеним
да посматра предјел измишљен
који се састоји из долине измишљене
окружене брдима измишљеним
Сјенке измишљене
долазе путем измишљеним
пјевајући пјесме измишљене
о смрти сунца измишљеног
И у ноћима мјесеца измишљеног
сања жену измишљену
која му је дала своју љубав измишљену
поново осјећа тај исти бол
то исто задовољство измишљено
и поново лупа
срце човјека измишљеног.

(Препјевао Мирослав Б. Душанић)

ЛеЗ 0003688

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s