рана која стално крвари

Послије шетње
(За неутралне посматраче је свеједно)

Негде у с-и Србији

Негде у с-и Србији

Док прекопавам и пребирем изблиједјеле забиљешке, неке сасвим нечитке и
записане на новинској хартији, између вијести о гологузим секретарицама на
израелској плажи и апокалиптичних пророчанстава из далеких осамдесетих,
које се нису оствариле, јер не бих могао сад да Вам пишем… И док тражим
то моје „Злато непознато“, тај богати рудник, са којим бих потврдио, да сам и
ја некад имао снове, да сам користио ријечи, а не само бивствовао зурећи у
бјелину зида… И док се, по ко зна који пут сам демантујем…
 
Сјећам се јутра када сам се отиснуо у непознато. Хладног децембарског
јутра 1990. И страха. И страха се сјећам. Али… Несрећа ме није стигла
на ауто-путу. Био сам увјерен да је вратоломно јурила за мном, чак сам
сумњао и у ископњело лице једне старице, које се цијелим током вожње
смјешкало залеђеним погледом. Можда и утученим… Широкооцртаним.
Изашли смо на истој станици. Када се неком своме циљу упутила, иза ње
су остале стопе избраздане паучинастим нитима искричаве свјетлости, које
су онеспособљавале зенице једном нормалном хоризонту: дугачком низу
рушевина, грмља и реклама…
 
Несрећа ме није стигла на ауто-путу. Треперило је лишће… Негдје испред
Загреба…Не бих да преувеличавам положај фигура у тој наметнутој игри,
али треперило је лишће и мени је то било чудно… Нешто ме подсјећало на
исценирано, на искарикирано… Као да сам се нашао у Кафкином „Процесу“.
Да ли сам то све само умислио? Покушавам да се сјетим…. Ауто-пут: утиснута
трака са имагинарном тачком, омеђена фасцинирајућим честицама залеђене
прашине, сјенкама брзовозећих аутомобила…
 
И сада, послије толико година, шетајући тротоарима овог њемачког града
– сам себи љепљив и љигав – посматрам графите исписане ситним
калиграфским рукописом. Неке кружнице, у којима су гениталије утиснуте
као сјеменке нара… Сам себи објашњавам, како ме несрећа није стигла на
ауто-путу „Братства и Јединства“, и да бих то сада могао да назовем „Тактика
егзистенције“, „Трагање“, „Наслућивање“…
 
Док прекопавам и пребирем, тражећи неки од „достојних текстова“, уображавам
повратну вожњу ауто-путом до Београда, буђење наредног јутра на релацији
Смедеревски пут – Пристаниште… (Зашто баш ову релацију помињем, мораћу
да размислим?) И у тој мојој неодлучности, шаљем Вам један текст из неке
недефинисане фазе, а да ли бих неку фазу у мом животу стварно могао јасно
да дефинишем? Не знам… Шаљем Вам га ученички стидљиво…
(Хилдесхајм, 12. 01. 2013.)

___________

У потрази за добром пјесмом

Добра пјесма не почиње изненадним криком
нити прекомјерним изливом среће
она тиња незаустављиво
и слива се као позно-јесенска киша
или први сунчеви зраци

лагано и упорно
и траје
она не подноси наглости и трзаје
добра је ако се рађа без царскога реза
и не тежи да буде атракција
саткана од милозвучних ријечи
уредно сложених у низове
и букете миришљивих и егзотичних олеандара
јер ријечи не подносе рамове
уоквирене су болесне и непредвидљиве
као и животиње у кавезима.

Добра пјесма није никада коначна
она је рана која стално крвари
и не зараста
она сатире и држи данима и годинама у бунилу
и грозници
за њу нема лијека нити је пронађен
нити ће га икада бити
њу ни вријеме не може да прогута
а камоли човјек
док се низ грло спушта
она се брани
горчином изговореног или слашћу
као кост испријечи
и задире дубоко у ткиво
док га не угуши.

Добра пјесма остаје најчешће ненаписана
загуби се у пролазима
и вреви дана
или у неприступачним угловима ноћи тихује
дуго ишчекујући мјесец
можда нешто друго
нешто треће
универзално
она још није написана
и мало ко ће моћи да је изговори или напише
добра пјесма је привилегија
и награда богова
која се брижно чува
и дубоко у душу гнијезди
јер се из живота удише.

 

ЛеЗ 0003693  

Advertisements

2 thoughts on “рана која стално крвари”

  1. Šaljem Negu, tragom ove adrese.
    Nadam se da će ostaviti komentar.
    Ja zanemeh. Za sada…
    Vaši blogovi su otkriće i za mene.

  2. добра пјесма је привилегија
    и награда богова

    ova….

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s