ЋУТАЊЕ

сад сам потпуно заборављен као ласта
 

мотив са лабудовог брда, снимак иван лукић, 2012

мотив са лабудовог брда, снимак иван лукић, 2012

сад сам потпуно заборављен као ласта
која одлети на југ и више се не врати
коме да кажем да је чамотиња тешка
кад нико и не зна да постојим…

Хилдесхајм; 07. 05. 2006.
(Св. мученик Сава Стратилат)
  ________ извор: http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2013/04/blog-post_706.html
Потреба за Светошћу

Само је ријеч вјечна –
И небо…

У страху од погрешне
ријечи, ћутим у овој
тишини, мојој, светој.
Сваки потез, и свака
мисао, представљали
би искушење и гријех.

Дан по дан…
Ноћ по ноћ…
Са сузама и
осмијехом…

Ја, раб грешни у келији –

Мирослав Б. Душанић

Извор: http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2013/04/blog-post_5286.html

Варвари долазе

читао сам писали неки пјесници
(па и они које радо читам и цијеним)
да варвари долазе и остах збуњен
које то нове варваре они очекују
зар нису варвари одавно дошли
ко су ови што нам узеше земљу
уселише се у наше куће и дворишта
пијанче и лумпују нашим улицама
псују нам мајке и вријеђају жене
бесрамно грле и љубе наше кћерке
зар су сви они само претходница 

08. априла 2012.
 
   Извор: http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2013/04/blog-post_9406.html

Стварности су бројне

      свако има свој штит
      са којим се брани
      свако има свој сан
      са којим се храни

цвјета перуника у баштама
и нашим двориштима
док их миришемо, наизмјенично
марширају сјенке утвара и анђела
час кроз прозор, час преко зида
облаком, димњаком, кровом
пребројавају нас и пописују
навлаче омче око врата
онда летимо зраком као птице
високо на небу и слободно
противно свим силама гравитације
и зрију јабуке у воћњацима
румене и напућене као усне
једне од успаваних Ева из комшилука

стварности су бројне

гнијезде се грабежљиве птице
у чистим и испегланим постељама
тону у ноћ
и као помахнитали кољемо свиње
одвајамо цријева, бубреге, главе
мељемо месо, и смијемо се
и плачемо с јесењом кишом
у рукама врући кромпири и хљеб
и све то замијени сунчев зрак
посади се на крсту цркве Св. Марка
и посматра кровове и пролазнике…

стварности су бројне

возимо се бесциљно улицама града
помало припити и насмијани
шетамо Калемегданом
у глави тутњи историја, захуктала се
локомотива
из камених блокова искачу чудовишта
у зарђалим оклопима
исукали јатагане и видимо сва лица
некадашњих пријатеља
ту живописну мистерију на окупу
гледају нас смијешећи се
док ватрена лава са свих страна
и свим стазама од чичка и глога
гута предјеле светих врхова…

стварности су бројне

злокобни и хистерични пламени језичци
спаљују стабла до коријена
у звјезданој ноћи мјесец
осјенчи кровове сребрном кичицом
измигоље кућни духови
фасаде проговоре гласовима старих
власника и чује се шапат
кад затрепери лишће липе,
брезе у комшилуку преиспитују
изречена проранчаства о рату
о настрадалом брату поред млина
и стрицу утопљеном у кречану
о сестри, коју изнад куће на цести
нечијом клетвом сажеже Перунов гром

стварности су бројне

попут злокобних стријела из очију
дува кошава носећи пластичне кесе
и свађамо се, и нема више никога
на сусједној клупи
и облачи се из правца Земуна
док лица не постану изобличена
нејасна и мутна, на Светој Гори
бескрајно умножена тишина
у свакој од келија, клизе воштане сјенке
које ни вријеме не може да заустави

стварности су бројне

чекамо јунаке, развили заставе, враћају се
змијолике ниске, дуге и пуне
устремљених бајонета, који парају облаке
као колоне мрава и мајских кукаца
вуку рањене и мртвачке сандуке
миришу на крв а ми их грлимо
и славимо, за њихове крваве пирове
и походе израста нова свијест
и ми јечимо, истиснути зној и
наше сузе, као водена пјена са брзака
надилазе и плаве вријеме…

стварности су бројне

милују их руке Господа и Ђавла
кад се у њима појаве позната лица
вријеме је – – – – – –  – – – – – – –
некад апстрактно, некад стварно
и горе отворене ватре
у неомеђеним просторима
и чују се гласови истрајни
у крајностима: псују, заповиједају
ликују, клизе мазно и нестају у јастуку
можда негдје на трави иза угла
испод расцвјетале трешње…

стварности су бројне

      свако има свој штит
      са којим се брани
      свако има свој сан
      са којим се храни

Извор: http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2013/04/blog-post_22.html

ЋУТАЊЕ

већ данима не јављам се пријатељу
никако да напишем нешто радосно…
знојим се – тешко дишем – посрћем
путујем кроз ријечи као кроз пустињу

23. април 2010.
(Св. мученици Теранције, Африкан,
Максим, Помпије и остал. 36 с њима)
 
Извор: http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2013/04/blog-post_17.html

ЛеЗ 0003682

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s