ХРИСТ ПОБЕЂУЈЕ

Аутограф Ф. М. Достојевски

Аутограф Ф. М. Достојевски

Исус Христос побеђује

Исус Христос побеђује

ИСУС ХРИСТОС

Моје Вјерују

Покаткад ми Бог даје часове савршеног мира; у тим часовима ја волим и верујем да и мене воле; у тим часовима ја сам формулисао своје Вјерују, у коме је све јасно и свето за мене. Ово Вјерују је сасвим просто; ево њега:
Ја верујем да нема ничег дивнијег, дубљег, симпатичнијег, разумнијег, људскијег и савршенијег од Христа. Са суревњивом љубављу ја говорим себи, да не само нема Њему слична, него и да не може бити. Шта више, ја изјављујем: када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине, и када би истина збиља искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом, а не са истином.
Без Христа све одједном постаје одвратно и грешно. Покажите ми нешто боље од Христа! Покажите ми ваше праведнике које ћете ставити место Христа!

Христос

Христос је Бог онолико колико је то земља била у стању да посведочи.

Христос – морални образац и идеал

Да већ сама жеђ за духовном културом је духовна просвећеност. Савест без Бога је ужас, она може да заблуди до најнеморалнијих граница.
Није довољно дефинисати морал према мери оданости својим убеђењима. Треба себи непрестано наметати питање: да ли, су моја убеђења исправна? Могућа је само једна провера – Христос. Али то није философија, то је вера, а вера је црвена боја..
Онај који спаљује јеретике за мене није моралан човек јер ја не прианајем вашу тезу према којој је морал сагласност са интимиим убеђењима То је само честитост (руски језик је богат) али није морал. За мене постоји један образац и морални идеал – то је Христос. Неки питају: да ли би Он спаљивао јеретике? Не – кажем ја. Значи. спаљивање јеретика је неморалан поступак.

Ауторитет Христа

Када не бисмо имали у вери и Христу ауторитет, заблудели бисмо у свему.
Има моралних идеја. Оне се рађају из религаозног осећања, али само логиком се не могу правдати.
Наравно то није научно – уосталом, зашто и да није. Моћна чињеница Христове појаве на земљи, и свега онога што је следовало томе, захтева, по моме мишљењу, и научну обраду. Наука не може сматрата као испод свога достојанства проучавање значаја религије у човечанству, па ма проучавање било само у погледу историјске чињенице која својом непрекидношћу и достојанством задивљује, а уверење човечанства о додиру са другим световима – то неискорењиво уверење, такође је веома важно. Тако што не може се решити једним потезом пера.

Христос – најузвишенији идеал

Негација је нешто неопходно јер би се човек без тога на земљи затворио и сакрио као стеница. Потребно је негирати земаљско да би човек био неограиичен, бесконачан. Христос, човеков најузвншенији позитивни ндеал, донео је негацију земаљског и због тога Њега нико није могао да понови.

Христос
Христос -1) лепота, 2) бољег нема, 3) ако је тако онда је то чудо, у томе је сва вера – потом је већ друго – проповед Јована Златоустог и још у девети час – сећате се.

Христос прашта све

…Христос прашта све, опростиће и твоје хуљење, и опростиће и горе ствари. Христос је отац, Христос нема потребе ни за чим и сијаће чак и у најдубљој тами…

Лепота личности Христове

Али, постојала је свеједнако блистава личност Христа, са којом је најтеже било борити се. Учење Христово је Бјелински, као социјалист, неопходно имао да руши, да га назива лажним и незналачким човекољубљем, које су савремена наука и економски принципи већ осудили; али преко свега тога остајао је још пресветли лик Богочовека, Његова морална недостижност, Његова чудесна и чудотворна лепота. Али, у беспрекидном, неугасивом свом усхићењу Бјелински се није зауставио чак ни пред том неодољивом препреком. као што се зауставио Ренан, који је у својој, пуној безверја књизи, Живот Христов, објавио да је Христос ипак идеал човечје савршености, недостижан тип, који се не може више поновити, чак ни у будућности.
– А знате ли ви, – зацика он једне вечери (он је покаткад некако цикао. нарочито кад се разјари) обраћајући се мени: – знате ли ви да се човеку не смеју срачунавати греси, да се он не сме оптерећивати дуговима и лажним представама о подметању другога образа пошто су му ошамарили први, кад је друштво тако рђаво уређено да је човеку немогућно не чинити зла дела, кад је економски приморан на зло дело! – ружно је онда и свирепо -тражита од човека оно што он по законима природе није у стању испунити, баш и кад би хтео.
То вече нисмо били сами; био је присутан и један од пријатеља Бјелинског, кога је он врло уважавао и у много чему слушао; био jе и један помлађи писац почетник, који је доцније стекао признања у књижевности. . . .
– Баш ми је туга гледати га, – прекиде одједном своjа jаросna клицања Бјелински, окренувши се своме пријатељу и показујући на мене: – увек, када год ја тако поменем Христа, њему се цело лице измени, просто као да хоће да заплаче…

Увек са Христом

Подметнути други образ, волети ближњега више него самога себе – не зато што је то пробитачно, него зато што то човек хоће свом топлотом свог осећања, свом страшћу. Веле: Христос се варао – доказано је. Па ипак, ово жарко осећање говори: радије ћу остати у својој заблуди, са Христом, него ли са вама.

Христов лик

Јер они што се одрекоше од хришћанства, и који устају противу њега, у суштини својој задржали су Христов лик, па су такви и остали, јер до данас ни мудрост њихова, ни пламен срца њихова не беху кадри створити неки виши образац човеку и његовом достојанству, него што је образац који је у давној давнини указао Христос. А што је било покушаја за то, беху све саме ругобе и бесмислице.

Трагедија Европе без Христа

Рећи ће ми се, можда, да та господа уопште никога не уче злу; да, ако на пример Штраус и мрзи Христа, ако је и узео за циљ свога целог живота исмевање и ружење хришћанства – да он ипак човечанство проглашава божанством у свему, и да је његово учење, може бити, узвишеније и благородније. Врло вероватно је то све тако; можда су циљеви свих савремених предводника европске напредне мисли – и човекољубиви и узвишени. Али опет зато, ево шта мени изгледа несумњиво: дајмо свим тим савременим вишим учитељима пуну могућност да разруше старо друштво и саграде ново без Христа – испашће из тога такав мрак, такав хаос, нешто тако грубо, слепо и бешчовечно, да ће се, под проклетством човечанства, то ново здање срушити пре но што буде завршено…

Достојевски

Достојевски

= извор: ДОСТОЈЕВСКИ КЊИГА О ИСИСУ ХРИСТУ; приредио Љубомир Ранковић. – Шабац: Глас Цркве, 2012. – 350 стр.: илустр.22 цм.

ЛеЗ 0003701

Advertisements

2 thoughts on “ХРИСТ ПОБЕЂУЈЕ”

  1. Dears, I would like to know about this beautiful cross (the one of ИСУС ХРИСТОС)

    Could you please tell me the mean, where is this cross, the date..everything

    thanks

  2. Čitajte Dostojevskog, pokušajte da dođete do knjige navedene u dnu ovog izabranog članka. Kazaće Vam se samo. Read Dostoevsky, try to get to the books listed at the bottom of the selected article. They will tell you only.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s