мојој уплаканој мајци
рецимо да сам прошао поред твојих руку
мимоишао поглед и залутао у полице са књигама
да сам разбацивао листове по угловима куће
газио их не обраћајући пажњу на исписане текстове
да сам испио кафу – завитлао шољу
и погодио икону светог трифуна на зиду
да сам музику прошао и омоте плоча – рекламе
и улицу да сам прошао поквашену леденом кишом
да сам упртим прстом обарао сјенке издужених
кровова – док су на њима чучале птице
огромне попут облака изнад дервенте пред кишу
и да је набујала укрина односила предјеле и људе
рецимо да сам загњурио главу у гомилу отпадака
ригао ватру – док су ми из уста бауљали црви
безгласно гибало се јутро – ваздух отежао
да сам њиме пловио док су пуцкетале гране
кестенова и спарушене ружине латице
падале по твојој кожи – мекој и танкој
да сам се удаљио плачући
и отишао заувијек из твог видокруга
рецимо да оплакујеш самоћу – милујеш ружино трње
ослушкујеш моје кораке како одзвањају низ улицу
узимаш црквени календар сакривен испод јастука
и убиљежаваш велику празнину
(1980-2006)
ЛеЗ 0003694
