0013

Добри издавачи нису они који само имају у виду своју рачуницу, вулагарну добит, већ ретка бића која у своје деловање уносе страст, истину, културну мисију, и у својим складиштима или ризницама чувају одштампане књиге које нису баш увек, или најчешће, по укусу публике. Издавачи, који ће преживети све могуће турбуленције су они за које су књига, читање, и прави читалац – светиња. – „Документациони Центар Заветина, чува у својој Магази, увек по неколико примерака најмање књига које смо штампали, како смо знали и могли. Без ичије новчане помоћи, или подршке…

Преузето са Портала Браничевског округа РЕЧ НАРОДА, Пожаревац, 18. августа, 2017. 19:23

ВЕЛИКА ИСПРАЋУШA/ Александар Лукић

Александар Лукић ВЕЛИКА ИСПРАЋУША У спомен маестру пер Пјетру
Библиотека БЕЗДАНА УМЕТНОСТ Коло I, Књига 2
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-31
ЛУКИЋ, Александар, 1957–
Велика испраћуша : у спомен маестру пер Пјетру / Александар Лукић – Београд : Мобаров институт : Заветине, 2011 (Пожаревац : Ситограф РМ). – 222 стр. ; 21 cm. – (Библиотека Бездана уметност ; коло 1, књ. 2)
Белешка о писцу: стр. 221-222.
ISBN 978-86-82255-11-6 COBISS.SR-ID 186113292 Цена брошираног издања износи 870,00, динара. Издање тврдо укоричено кошта 1100,00 дин. За Србију. Поручиоци из Србије новац шаљу уобичајеном Постнет уплатницом. Новац се шаље на тел. бр. 38161 2135081 . Поручиоци изван Србије плаћају и поштански трошак. Новац шаљу преко Western Union-а . На адресу: Мирослав Лукић, 12254 Мишљеновац, Улица цара Лазара 15. 12254 РАБРОВО, Србија

корице романа ВЕЛИКА ИСПРАЋУША
корице романа ВЕЛИКА ИСПРАЋУША

***
Препорука књ. критичара М. Милановића: Роман Александра Лукића Маестро пер Пјетро написан после бомбардовања 1999. са јасном асоцијацијом на тај догађај, остао је незапажен у књижевној критици, познат само малом броју радозналих читалаца, иако је реч о делу познатог песника чије су раније објављене песничке књиге биле награђиване. Што је то тако, више је разлога. Први је инертност и неспособност критике да се суочи са истином о немилом историјском догађају, а друга, многи актери би се у ликовима препознали. Јер, реч је о делу које немилосрдно засеца у болну рану са вером да једино истина може бити лековита. У сваком случају, роман није оцењен и није му дато место које му по уметничким квалитетима припада.
Пред писцем је био тежак задатак. С једне стране, требало је избећи грубу ангажованост, а са друге, не допустити да роман „склизне“ у памфлет.(1) У таквим околностима, таленат је пресудан. Лукић је успео да превлада и један и други изазов. Следио је истину и није правио уступке. Из тога је проистекао и естетски квалитет.

[1] Сличан проблем решавао је и Достојевски пишући роман Зли дуси. Милосав Бабовић, Руска књижевност XIX века, Реализам, Научна књига, Београд 1971, 338.

=====================================================

Препорука књ. критичара М. Мркића: „Куд ће и где ће пре читалаца – ….

Лукићева књига је толико богата, напета да просто неда читаоцу да предахне. Читалац не зна куд ће и где ће пре. О чему да пише, шта да каже. Укрштају се и преплићу мотиви и теме. Изгледа хоћу све да кажем и ништа не могу. Но, ево у некој есеијистичкој самоодбрани и немоћи извесних навода који ће помоћи читаоц овог мог огледа да схвати о каквој се књизи ради: „Маестрова дилема није била порнографија, кич, баналност него уметност поетика гробља Драме. Живот је бесмислен али навика,повремене авантуре, оргије и јебачине о којима нико никад ништа
неће сазнати у вароши, нове фризуре, новац, чине га узбудљивим и Маестро после низа година помисли да је претерао: у заборављању најважнијег занимања…

Преузето из најновије Мркићеве књиге Два огледа о књигама Александра Лукића (стр. 29-30), објављене крајем августа 2020… Видети више

======================

КОНТАКТ.Поручивање