Помрачење у егзилу / Душанић

Miroslav%20B

Дуге ноћи су дошле довољно рано
а дани се не повратише
чак се ни Господ није указао
у моме скровишту

али такође тамо
– писала мајка – није сваки сан
који је она сањала њој припадао

и она се увијек за језик угризала
од разочарења
када је сунце излазило и залазило

и схватила је зурећи у огледало
да је још само она сама као одговор
преостала… 

(у оригиналу писана на њемачком језику)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s