Ознаке

Шљива крај пута за гро

Шљива крај пута за гробље у Поточићу, с-и Србија, Звижд, лето 2013

1
Растјерано јато птица
И сунце које увијек
Залази

Човјек ћути и чека
(Неког ко не би само заузео његово мјесто
Већ и идентичну перспективу)
Над њим мрачни облак
Као оштрица ножа

2
Спушта се ноћ као глува кучка
У њој сто од храстовине лебди између пода
И таванице

Човјека нема
(Отишао је
А да друго вријеме није ни дочекао)

3
Ослушкујући кишу у ноћи једног новембра
Непознати људи опуштају мишиће
У нашим креветима

(Купимо своје сјенке и одлазимо неповратно
док нам црви изједају душе)

_________Извор: Земља мртвог слова https://sites.google.com/site/zemljamrtvogslova/

Advertisements