Ознаке

(Реаговање на кратку вијест да је 11. децембра 2008. године, у болници Касиндо у Источном Сарајеву, умро велики српски пјесник: Бранко Чучак. Које ли срамоте, „Глас Српске“ га удостоји само с једном сликом и шест кратких реченица.)
                             Нисам раскошан.
                            Читају ме као новине. 

                                                         Бранко Чучак

Слика пропадања: кућа пок. Миљка "Папе", Мишљеновац, центар, 2010

Слика пропадања: кућа пок. Миљка „Папе“, Мишљеновац, центар, 2010

Није пријатно сазнање да си читан као новине
За једнократну употребу Да су те заобилазили, јер у српској књижевности
Нису хтјели, или нису знали гдје да те уврсте
А и ти си им се земљаче, био заинатио
Ниси уљепшавао ријечи из душе истиснуте
И ниси брусио, него си их онако сирове
Како си дисао, провокативно исписао
А с никим се уортачио ниси, нити се обезбиједио
Ни с писцима, ни с књижевним критичарима
Ни с људима од власти
Остао си на вјетрометини у нашој отаџбини
Осамљен и скрхан, горе него ја у изгнанству
Јер ја сам жив и сит, а ти си умро гладан
И мени је много лакше, иако ме не читају
И не знају да постојим
Ја могу да сањам дјечачки наивно
И да се још увијек надам како долази ново
Вријеме, и да ће објективан неко, да ме открије
И то је оно што ме тјеши док пишем
А тебе су мој земљаче, изречене ријечи
И за живота књиге објављене, увјериле
Да се све врти око новца и власти
И да се на прсте броје они, којима је до Истине.

Advertisements