Три нове песме / Душанић

Преврат

Сјенке се повлаче. Пониремо у себе. Као
вјерници. Да би смо опстали, изналазимо
увијек нове трикове. Служимо моћнике.
Камелеонски се преображавамо. Да би
постали неки други. Не маримо за гријехе.
Дијелимо се, једни од других. И што је
можда, много битније. Не опраштамо. А
Бог мудро ћути. Ријечна корита се суше.

Гријех је у нама. У нашем свијету мучном.
Ум је загонетка. Као и морал, који се у старе
рамове огледала уоквирује. Нема
праведника. Сви су кратковиди. Немирљиви.
Неразумни. Све би да присвоје. Окренеш
леђа да не гледаш муке. Али из своје коже
не можеш побјећи. Ни ти. Ни ја. Ни било ко
други. Временом постајемо земља. И тако се
умиримо. Незадовољни. Неиспуњени.

Извор: http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2013/02/blog-post_26.html

Према црквици св. Петке у Мишљеновцу, уз Зукву (Иван Лукић, пролеће 2012)

у лавиринту

не знам

да ли због лажи или увреда

сањао сам стабло

изнад којег се вијорио облак

сједио на клупи у парку

једног љетњег јутра

али то је само фрагмент

не знам

да ли због лажи или увреда

волим кипове

у свјетлу мјесечине

подсјећају ме на демоне

несреће и туге

али то је само фрагмент

не знам

да ли због лажи или увреда

цијеле ноћи сам лутао

и никог нисам срео

нешто касније у стану

такође пустиња

али то је само фрагмент

не знам

да ли због лажи или увреда

живот се удаљио од мене

постао сам дивљи

не пишем више поезију

мисли су ми пуне отпада

али то је само фрагмент

не знам

да ли због лажи или увреда

Извор: http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2012/07/blog-post_07.html

тајна

крећем се пространствима бабилонским

гдје мртве душе пуне мрачних нада

у водама сопствености лешеве траже

истражујући узроке њиховог земаљског

                                                непостојања

и све док не откључам језик немушти

своје ћу очи и друга чула поред коприве

                                 испод љесковог грма

да препустим змијама отровним

    Извор: http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2012/07/blog-post_09.html