Ознаке

Ја с муком присиљен морам све да прикријем,
и тако да чиним
и тако да живим,
као да су ови дани сасвим нормални.

Али ни један једини дан се не угаси
и ни једна једина ноћ,
без крвавих трагова у мом срцу.

Ја страхујем безгласно.
Ја ишчекујем.

Мој Годо избјегава отворену сцену.
Он је наоружан и има савезнике.
Он ће доћи – прије или касније,
к‘о дивља мачка, тихо прикрадајући се.
________ Извор:
http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2013/10/blog-post_764.html

Advertisements