Ознаке

Детаљ перформанса Драгане Огњеновић (Фото М. Ђорђевић)

Владимир Мацура, колекционар и власник првог приватног музеја у Србији, смештеног у Новим Бановцима, изненадио је јавност у суботу увече отварањем још једног простора који се налази неколико километара узводно Дунавом – у Старим Бановцима. Нови простор назван је Магацин Мацура. Здање некадашњег складишта жита налази се на званичној адреси Грчка 62, а на мапи Мацуриних музеја улица је означена као Зенит 4.

Магацин Мацура замишљен је као место за „архивирање најразличитијих уметничлких поступака и за ревизију свега што нам се догађало. Некадашњи рудник хлеба постао је рудник наде”–пише Радоња Лепосавић у кратком водичу.

У  Магацину су архивирани документи о уметности и раду групе Горгона– Јосипа Ваниште, Ере Миливојевића, Гергеља Уркома, Браце Димитријевића, Косте Богдановића, Марине Абрамовић, Олге Јеврић, Владана Радовановића, Јозефа Бојса…

Ту су и незаобилазне столице из богате Мацурине колекције.

На отварању „цео Београд”. И околина.

Бучним отварањем боце шампањца најављен  је и званичан почетак рада Магацина.

Драгана Огњеновић приредила је модну ревију. У средини велике просторије дрвени столови на којима су пирамиде белог брашна. Манекенке су одевене сасвим једноставно. У белим  хаљинама, забрађене црним марамама, у црни јакнама и равној обући. Позив на једноставност, повратак природи, повратак себи.

У Магацину ће 2. октобра бити приређен још један перформанс Драгане Огњеновић, а као један од наредних догађаја  најављено је и извођење представе Никите Миливојевића.

Музеј Мацура у Новим Бановцима је отворен у мају 2008.године.У тлоцрту меандар, по узору на слике Јулија Книфера, једног од чланова групе Горгона, која је деловала у првој половини шездесетих година 20. века, ово здање на око 650 метара квадратних чува драгоцена дела зенитизма, југо–даде, руског и пољског конструктивизма, средњовековне авангарде, београдског надреализма, група ЕКСАТ 51 и Горгона, високе модерне, концептуалне уметности, бечког акционизма, војвођанске неоавангарде…

Уметничка збирка представља једну од највећих приватних колекција неоавангардне уметности на овим просторима.

Владимир Мацура је пореклом из Книна, али се средином 80-их година прошлог века преселио у Беч. Тамо је почео да се бави колекционарством и временом се рађала идеја о сопственој галерији, музеју.Мацурапоседује можда најзначајну збирку уметничких дела из периода авангарде 20-их и 30-их година, и модерне уметности 60-их и 70-их настале на тлу Југославије, оригинална документа из тог периода, као и збирку дизајнираних столица из 20. века. У Музеју Мацура налазе се нека од кључних дела београдског надреализма, укључујући и публикације у вези са продукцијом овог покрета.

Име Владимира Мацуре први пут је запажено на изложби „Надреализам у Београду: Уметност немогућег” у београдском Музеју примењене уметности (2002) када су између осталих, представљени и радови из његове колекције. Две године касније у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” Мацура је представио дела ликовне и примењене уметности авангардних покрета 20. века, а у Музеју примењене уметности у Београду приказан је и део његове колекције „Свакодневни живот столица/Горгона” (2006).

Свако отварање и затварање сезоне у Музеју Мацура већ годинама представља посебан културни догађај.

= извор: М.Ђорђевић:објављено: 08.09.2014.: Политика

= =

Последњи коментари

Мецене у Србији | 09/09/2014 14:15

Више оваквих вести подигло би морал нацији!
А политика и политичари нека заврше у – посластичарници ( “ Петковић“ или “ Злата“ све им исто дође јер је њихово ЖИТО ОДЛИЧНО!)
Естраду затрти заувек да бисмо профинили слух и стил живота.
Живеле српске мецене и сви добри људи истанчаног укуса !

Advertisements