Ознаке

3.

Титово магијско „прогањање“ уметника

Прогањање 0,5 Рома и 0,5 Србина

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-4 821.163.41-92 МРКИЋ, Миодраг, 1932 - Краћи огледи : (поезија политике - политика поезије) . 2 / Миодраг Мркић. - Београд: М. Мркић, 2014 (Београд :ДМД). - 204 стр.: илустр. 21 цм. Ауторова слика. - Тираж 150. - Библиографска белешка: стр. 196 - 199 ISBN 978-86-913859-8-9 COBISS.SR-ID 209267724

CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-4
821.163.41-92
МРКИЋ, Миодраг, 1932 –
Краћи огледи : (поезија политике – политика поезије) . 2 / Миодраг Мркић. – Београд: М. Мркић, 2014 (Београд :ДМД). – 204 стр.: илустр. 21 цм.
Ауторова слика. – Тираж 150. – Библиографска белешка: стр. 196 – 199
ISBN 978-86-913859-8-9
COBISS.SR-ID 209267724

Познато је да је Тито, титоизам, многе „прогањао“, нарочито интелектуалце. Разне врсте дисидената. Вероватно је најмагичније, чудесно „плаћено дисидентство“. „Примера за углед“, узора, узорака, образаца… Модела, парадигми има.

Можда је за мене овог тренутка парадигматично у „прогањању“, „прогањање“ сликара Миће Поповића.

Уписао ликовну академију… Многи нису имали право на студирање из политичких разлога.

…Задарска група, уметничка, радикална… И успела да превари режим… Многи нису… И много су главом плаћали. Највероватније је да су титоизму били потребни такви „радикали“ због и ради Запада… Несврстаности. Но, „прогањање“ титоистичко несврстано се наставља и Поповић излаже у „Цвијети Зузорић“. Диктаторски, свирепи титоизам наставља са

прогањањем радикалног сликара Задарске групе и он има самосталну изложбу, и још горе – „добија студијску стипендију за боравак у Француској, у Паризу, одакле одлази на студијско путовање у Грчку, Египат и Италију“. Но, тирански режим титоизма и ту не стаје: „Ређају

се изложбе у Паризу, Милану, Ријеци, Београду, Хагу, Новом Саду, Мајнхајму, Лондону, Бруклину, Венецији, Риму, Стокхолму, Калкути, Бомбају, Њу Делхију…“ Али, сурови режим самоуправни-несврстани и ту се не зауставља.

Мића Поповић, као првоборци хришћански којима се бави и апокрифна литература, све издржава. Чак пише сценарија, песничка дела, снима филмове. Све то он издржава јер је прави борац против комунизма. Он може јер је националиста, Србин и то само 0,5, а друго 0,5 је Ром (Циганин). Шта би он све поднео у својој вери против комунизма да је 100% Србин. Он је против Југославије јер… Он је Србин… И са вером у антикомунизам, као

и многе „комуњаре“, он реализује свој велики опус и да се из Старог сајмишта пресели у највећи атеље, у куполу САНУ.

Хвала Богу и онима који су га сместили у куполу САНУ.

Читалац вероватно види каква је и колика је мудрост Србина, и то 0,5, када је успео „да прејебе“ и режим титоизма и САНУ. И то за време када су многи губили главе за време титоизма, свеједно да ли на Голом отоку, у затворима, у „саобраћајним несрећама“, на границама.

Он тако, и многи други као он. Неки су у „прогањању“ спавали у хотелу Москва. У становима их посећивали амбасадори Америке. Неки су 30-40 година објављивали, излагали. „Прогањани“, дисиденти, а њихова самоуправно-несврстана национално-бићевита сочиненија штампана у више хиљада примерака о државном трошку. Њихове књиге и текстови били су у школским програмима, у читанкама. Дакле, на кључним местима за одгој

нових самоуправних национално-бићевитих кадрова. За комитете, директоре, одговорне уреднике, министре, амбасадоре.

Њихови текстови у читанкама. Награде са идеолошким бућкуришем „научним“ – марксизам и самоуправљање предмет „раван“ математици и физици.

Шта сам могао? Текстове оца нације и друге уз известан ризик да будем „случај“, тема комитета, тумачио сам ђацима као примере тривијалне литературе, примере књишкости. А „све је боље од књишкости“ (Жид).

Да се не огрешим о многе „прогањане“, „бардове глумишта“, „доајене“ књижевне, режисере, филозофе, социологе, научнике, академике… Грдне стотине хиљада радничке класе и школованог пролетеријата је извезено као „највеће богатство“. Наравно, тиха контрареволуција, „револуција која тече“, „перманенетна револуција“ Троцког је текла и утекла у крваву кланицу распада СФРЈ уз велику помоћ… Да…

Не, не знам чији се сан остварује. Можда оца нације и мајке нације. „Бораца за српско национално биће.“ „Небеског народа.“ „Плаћених дисидената.“ Прљавих ситних тајкуна у култури, уметности. Давно је затворена књижара и антикварница у згради Албаније… Нолитова књижара… Претворене су у бижутеријски кичерај, трговачки.Ових дана пролазим поред СКЗ и… Антикварна књижара „претворена“ у трговачку радњу. Не разумем се које и какве робе. И многе друге књижаре… Доживео сам претварање антикварнице СКЗ као лични удар. Био сам обузет…

Сутрадан сам се пробудио са сликом о том бутику. Посумњао сам – можда сам сањао. Отишао сам да проверим губљење антикварнице. Удар у историјски национални идентитет.

Када сам другог дана отишао и загледао добро шта је унутра, схватио сам се да је то неки ресторан брзе хране. Стаклени зид скоро је личио на неку сиву мрежу од текста рекламног исписаног латиницом. Да, уклапа се. Остварују се нечији снови – у бившој антикварници, знаку историјског националног идентитета српског, Српске књижевне задруге, латиницом згушито. Тесно у ресторану, да не кажем за једење, но ресторану за ждерање. Слободно

рецимо, сада се ждере сува храна, брза храна… Вештачка… Не једе се. Човек седи и једе.

Пси и мачке ждеру у граду, на улици, на ћошковима. Крезуба омладина се бори да прогута несажвакану храну у ходу, на ћошку… Бори се да прождере.

Место антикварнице СКЗ, сада је ждераоница СКЗ, рекламирана латиницом. Можда се слаже.

СКЗ и даље србује и замера Нишу што нема претплатника „Два штапића“ – фирма.

Симболичка супстанца која је у сржи разарања СКЗ.

Два – „…смењивање, различитост, сукоб, зависност… Супротни полови.“

А штап сада симбол на антикварници СКЗ, сада ждераоница. Штап: ауторитет, судска власт, милосрдност…

Па да – милосрдна „два штапића“ биће према СКЗ небеског народа, помазаног народа, са посебним посланством.

Многи дисиденти плаћени „изгубили су част и углед“. Али се испоставило да су кудикамо боље живели од оних који су имали част и углед. У Титовој самоуправној-несврстаној СФРЈ се добро живело без части и угледа. Онако без части и угледа јурнули су на динар, долар, марку и сада „еуро“. И дан-данас налазе мртве на улицама, у подрумима, у становима, оне који умиру са чашћу и угледом. Или су погинули или штрајкују испред Владе.

Многе књижевнике време прећуткује, тако као да су им заштићени подаци о личности и делу.

Мићу Поповића смо узели као парадигму „плаћеног дисидентства“ магијског. Титоистичко прогањање. Има их колико хоћете. У „партизанском покрету“, „један од аутора Устава СФРЈ“, „научни саветник за теорију државе“, филозофију. Наравно, „немилосрдни“ титоизам у прогањању се ту не зауставља, но наставља: прогањани „постају дописни чланови САНУ“, затим „редовни чланови САНУ“, „сврстани међу прве дисиденте“, „удаљени са универзитета“ и то са платом, а да не раде. Постаје „члан“, „члан“, „члан“… Члан одбора, редакција… Круна „прогањања“ су њихове награде: Седмојулска, Ореден заслуга за народ, Ореден рада, Медаља за храброст… И народ не штеди награде. Богами, друг-господин, господин-друг, плаћени дисидент магијског прогањања, Мића Поповић, 0,5 Србин и 0,5 Ром, може да позавиди оваквом прогањању. Треба изабрати Мис и Мистера прогањања „плаћеног дисидентства“.

Огромна сарадничка мрежа грађана у земљи, свуда у свету. Напредовање у животу тих грађана, па и до самих врхова у појединим областима.

Када се зна и говори о „Титовој удбашкој машинерији смрти“… Они – плаћени дисиденти“, па и академици, говоре о томе како су успели да „прејебу титоизам“. Они 0,5 Срби и 0,5 Роми, они Србенде и Црногорчине… Они успели да „пређу“ ДБ. Југословенска тајна служба ликвидирала је многе… Нерасветљено… Идеолошки патриотизам… Аутократска власт Тита…

И непотребна убиства… Наравно, сви водећи у службама користе криминалце. И Хрвати, и Срби, и Македонци и… Борци за рушење комунизма и њихове везе са криминалцима. Досијеа се не откривају…

„Титова удбашка машинерија“ за заслуге и добро обављене послове „преко“, добијала је новац и чињене су јој разне друге услуге, попут доделе станова, кућа или кафића. Њена тајна полиција „чистила је“ по свету своје политичке противнике који су подвучени „црвеном бојом“. Инспектори су имали екипе јаче од државе.

Ако је „Титова удбашка машинерија“ тако ревносно „чистила преко“, тешко је веровати да јој није било стало до „хигијене“ у самој СФРЈ, самоуправно-несврстаној. Да су плаћени дисиденти били нехигијена друштва – не би опстали. Они су заузврат добијали титуле, положаје, награде.

= извор: подножје фотографије горе. Одломак по избору уредника. Стр. 134-136

Кратка белешка: Виталност овог аутора је, свакако, за дивљење. Мркићева најновија књига компонована је из пет делова: 1. Раније објављени огледи са прилозима ( одломци из есејистичких књига „Демонско у поеми „То мајка више не рађа“ Јован Дујовић, 2009, стр. 61-87; „Политичко биће или државни грађанин“ одломци из књиге М. Мркића Последња сфера мистике – Књига о Белатукадрузу, 2013, стр. 99- 108, 300-303, и 500 – 502; „Огледи о поезији Мирослава Тодоровића“, 2011, стр. 15, 281-285, и др.) , 2 Нови краћи огледи (Излет у ангажовано лирско ЈА, Метатекст достојан ЖНушића, Титово магијско „прогањање“ уметника, Ковачи и поткивачи и др. ), 3. Иверје са есејистичке депоније, 4. Есејиста Миодраг Мркић, и 5. Књишке патње. И ова најновија књига професора и писца Мркића, који је зашао у девету деценију живота, потврђује доследност овог аутора, и у „извесној плаховитости, есејистичким застојима, ретардацијама и извесном „контролисаном расулу мисли“ – како пише на крају биографских одредница овог аутора, али и храбрости да се суочи са темама и проблемима, које српско и југословенско друштво – упорно избегава и после смрти и упокојења највећих архитекти тзв. самоуправног социјализма, перфидног титоизма.

Била би добро да је ова књига имала и свог одговорног уредника, који не би допустио неке аљкавости око прелома, и штампања, и не мали број шт. грешака.Међутим, упркос свему, и мањкавостима ове књиге, добро је да је одштампана и оваква. Јер оваквих књига мало има у овој малој земљи на брдовитом  Балкану.

Advertisements