Роман у средишту 

Ознаке

СРПСКА проза заслужује да се о њој говори озбиљно, похвално, критично, забринуто и свакојако али у намери да се дефинише савремени српски књижевни корпус.

С тим циљем у Огранку САНУ у Новом Саду одржан је округли сто на ову тему, други од укупно пет који ће на овом месту бити уприличени једном годишње закључно са 2018.годином.

Пролетос је, подсетимо, тема била „Српска поезија данас“, идуће године мишљења ће бити укрштена на актуелној српској књижевној критици и есејистици. Познаваоци прилика у овој области 2017. године говориће на задату тему „Српска драмска књижевност данас“, а последњи округли сто биће посвећен дечјој књижевности.

– Намера нам је да добијемо кратак али што обухватнији приказ савременог књижевног стварања на српском језику у свим жанровима у Србији, Републици Српској, Црној Гори, Хрватској, Румунији, Мађарској и другим земљама – рекао је у својој уводној беседи Миро Вуксановић, домаћин округлог стола, књижевник и дописни члан САНУ.

Вуксановић је нагласио да је проза најчитанији жанр српске књижевности, а у средишту интересовања је роман.

– Понуда је издашна, годишње изађе више од 100 таквих књига – казао је Вуксановић, иначе и лауреат НИН-ове награде. – Међутим, често помислимо да издавачи и писци воде трку за награду НИН-а, да су романи неких писаца пречести и на брзу руку завршени, да се тражи место под именом награде која осигурава зараду и престиж.

САВИЋ И БЕЛИПОЗДРАВНО писмо округлом столу упутили су писци Радован Бели Марковић и Милисав Савић. Први је поручио да је срећан што овај скуп наговештава да српска наука о књижевности „преузима ствари у своје руке“. Савић је констатовао да српска проза све више постаје коментар јер „цар је заспао усред наше приче, а нама причаоцима, пресуда је већ изречена“.

По виђењу Др Марка Недића, о уметничкој вредности најновије српске прозе још не постоји консензус критичара, какав на пример имамо о модерној међуратној прози.

– Супротстављени ставови критике временом ће се вероватно уједначити и очекујем да ћемо добити ускоро јасније вредносне судове – казао је Недић.

Напомињући да је више од Пекића, Киша и Булатовића, савремену српску прозу иновирао Милорад Павић својим „Хазарским речником“, Др Петар Пијановић је закључио да су у савременој прози видови модерности многолики и функционални. Модерност у прози, по Пијановићу, постаје норма која истрошене и поновљиве обрасце приповедања смењује и надомешта оним што је ново и аутентично.

За професора Јована Делића, међаши наше савремене прозе су Андрић и Црњански који су утрли пут потоњим писцима, док по виђењу професора Александра Јеркова, о српској књижевности данас је веома потребно говорити и то са великом озбиљношћу, па чак и са забринутошћу.

– Више од 150 година имали смо велику новију књижевност као што је велика била и средњовековна усмена књижевност а и књижевност приморја – казао је Јерков. – Ипак нам нико не може гарантовати да ћемо тако велико стваралаштво имати и убудуће. Зато о савременој српској прози треба говорити и књижевноисторијски и историјскопоетички.

Професор Радивоје Микић подсетио је да је српска књижевност од средњег па до почетка 21. века била један од средишних облика кроз које је говорила српска култура.

– Да ли је и данас тако – запитао је Микић. – Ако је за Скерлића и друге историчаре Петар Други Петровић Његош био појава без које је немогуће замислити српску књижевност, како онда објаснити да је пре две године врло висока годишњица рођења овог песника прошла глуво – рекао је Микић и указао да се и данас из идеолошких разлога огрешујемо о неке писце и навео пример Бранка Ћопића.

= извор

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s