Бити проређен, као шума,
сиромах, горштак пун закрпа?
Бити ко павит сишла са ума?
Пушити се као магла или супа?
Бити упорнији од војске мрава?
Бити јестив ко сир овчији, врућа проја?
Бити замршен као густа трава?
И стамен ко шумски див – секвоја?
Бити бржи од фазана и срне?
Победити душмане, лицемере, себе?
Пре свега, ту малодушност, мисли црне?
Са штитом, или на њему!Бити!Бити!
То је судбина моја: Да бих се узвисио:
Као посед споља…изнутра се очистити!