Азбука властите смрти / Мирослав Б. Душанић

свеприсутна а опет тајна и закључана попут пјесме на пергаменту из антике и тачке и зарези и други безимени знаци огољени и збијени и раштркани као цвјетови автике у запуштеним двориштима и пријетећи отворене чељусти немани гладне и подивљале и несигурна брвна изнад брзака и клисура и рђом нагрижени ланци и катанци и давно издељани…

УТОЧИШТЕ / Душанић

Бестидно пјесништво Више нико ни против чега не диже свој глас данас уста пјесничка вапе за кавијаром испијају коњак виски шампањ не интересују се за метафоре ријечи јаке ријечи нове – душе спас Далеко од њих у споредним улицама заборављени Бретон Брехт Борхес уморни послије лутања дугих још увијек траже излаз – за све нас…