ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ / Сабрани радови

Списак Дела Сабраних радова у оквиру ВЕЧИТИХ ЧУДЕСНИХ КОРЕНОВА (полеђина корица штампаног издања „Ковчег безразложних успомена“ (књига распродата)

насловна страна ЦД ВЕЧИТИ ЧУДЕСБИ КОРЕНОВИ — насловна страна ЦД ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ

полеђина омота ЦД ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ

Видети више, исцрпније о овом издању<

_________________ Књиге у склопу Сабраних радова ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ:

Друга књига: ПУШТАЊЕ ВОДЕ МРТВИМА ЗА ДУШУ

Десета књига: Антологија ФЕНИКСи друге књиге. Плус зборник изабраних радова о опусу Мирослава Лукића
Цена првог дигиталног издања Сабраних Дела Мирослава Лукића 80 ЕУРА (динарска противредност) плус поштански трошкови за поручиоце из Европе, Америке, Азије и Аустралије. Поручилац добија уз ЦД ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ -ДЕЛА М. Лукића поклон књиге (2 прим.по избору Едиције ЗАВЕТИНЕ).
==================================================================
Препорука издавача :
Лукићев песнички опус је ризница, добро осигурана и утврђена. Не могу је опљачкати варвари и разбојници; то је одбрана песништва и истовремено испуњавање дужности песника с краја 19. и 20. века, дужности које они нису у потпуности испунили: омогућавање високе културе стварањем база у родном језику и иживљвањем најзначајнијих и врховних чежњи.
То што је створио, то је поклон будућим нараштајима. Јер, Лукић је истовремено и савременији но ико, и смелији и поноснији него други песници и тврдо иде са временом и није у његовом запећку. Он је и довољно модеран, и за Европу и за свет, јер је у читав свој рад уложио много напора, тешког понирања и благодарне екстазе, али је истовремено и древан.
Он се мимо благослова и пристанка лене, официјалне и паушалне српске књижевне критике, није ограничио на површно и артистичко, на подупирање ове или оне струје, овог или оног књижевног клана.
Лукић није, што сматрам врло битним, кукавички избегао изазове претходних песничких нараштаја : мистично искуство, песнички лавиринт. Лукић није побегао од реалности; вратио јој се и враћа јој се са неисцрпном енергијом, као што се упорно и стрпљиво враћа стваралачким књижевним идеалима; и зато је он победник, јер се подао интуицији која наилази на песнике после очајних пораза, подвргао се дубљем сређивању које је било неопходно. Надокнађивао је све што је пропуштено. Силазио је до дубина до којих су силазиле раније генерације у Европи, уронио је у мит, у мистику и религију, и по цену напора целог бића дао је дела, књиге песама, романе, есеје, која су имала и сву драж новине (не књижевне самоубилачке авантуре!), и духовну истину која је одавно била потребна народу којем припада рођењем.
И неће бити чудно ако баш његово Дело омогући, или помогне унутрашњи живот Срба, Словена, и њихова изражајна помоћна средства. Лукић је почео стварати готове дефинтивне песничке изразе, неку врсту коначних сведочанстава, који су потребни српској култури и књижевности, да би се они који долазе после њега могли не само томе успротивити, или са Лукићевим Делом порвали него и да би се снашли у роју и вашару других сензација и чувстава, да би се могли томе Делу не само одупрети него и ограничити, оивичити и извијугати… (одломак из књиге „Између митарења чудовишта и уметности будућности“ Александра Лукића)